Bibliografija

Editions and translations of Ottoman sources

Амедоски Д., „Два пописа земунске нахије из 1578/9. и 1588-1596. године“, Мешовита грађа (Miscellanea) XXVII (2006) 187-236.

Амедоски Д., „Крушевац у османском попису из 1536. године“, Мешовита грађа (Miscellanea) XXIX (2008) 45-54.

Амедоски Д., „Попис џизје вилајета Бован из 1607. године“ [The survey of cizye of Bovan from 1607], Мешовита грађа (Miscellanea) XXX (2009) 41-54.

Амедоски Д., „Закуп риболова дунавске моруне у XVI веку“, Мешовита грађа (Miscellanea) XXVII (2006) 273-281.

Бојанић Д., „Фрагменти збирног пописа видинског санџака из 1466. године“, Мешовита грађа (Miscellanea) II (1973) 5-77 + факсимили.

Бојанић Д., „Фрагменти опширног пописа видинског санџака из 1478-81. год.“, Мешовита грађа (Miscellanea) II (1973) 79-177 + факсимили.   

Bojanić-Lukač D., „Mustaj čelebija pisar carskog Divana i dubrovačke knjige Divanskog arhiva – Prilog osmanskoj diplomatici“ [Mustafa čelebi, the scribe of the imperial Divan and the Dubrovnik registers of the imperial Archives], Prilozi za orijentalnu filologiju XXII-XXIII (1976) 61-81.

Бојанић Д., „Султанска акта издата на захтев Дубровачке републике (1627-1647)“, Мешовита грађа (Miscellanea) X (1973) 33 - 202.   

Bojanić D., Katić T., Maglajski sidžili 1816-1840 [Maglay Court Records 1816-1840]. Sarajevo 2005.

Бојанић Д., Катић T., Османска документа о продаји турских имања кнезу Милошу Обреновићу [Ottoman Documents on Sales of Turkish Real Estates to the Prince Miloš Obrenović], Мешовита грађа (Miscellanea) XXVI, посебно издање, Београд 2005.   

Ђурђев Б., „Дефтери за црногорски санџак из времена Скендер-бега Црнојевића“ [Les defters (registres cadastraux) pour le sandjak de Monténégro du temps de Skender Bey Crnojević], Prilozi za orijentalnu filologiju III-IV (1953) 349-402.

Ђурђев Б., Зиројевић О., „Опширни дефтер Сегединског санџака“, Мешовита грађа (Miscellanea) XVII-XVIII (1988) 7 – 57 + факсимили.         

Fotić A., “Athonite Travelling Monks and the Ottoman Authorities (16th – 18th Centuries”, Perspectives on Ottoman Studies (CIEPO 18), Berlin 2010, 157-165.

Fotić A.,”Dispute between Chilandar and Vatopedi over the Boundaries in Komitissa (1500)”, The Monastery of Vatopedi. History and art, Athens 1999, 97-106.

Фотић А., „Хуџети митрополита Андрије“ [Hüccets of metropolitan Andrija], Balcanica XXV-1 (1994) 123-136.

Фотић А., „Јаничарски амблеми (нишани) на Мрачној капији“ [Janissary emblems (nişāns) on the Dark Gate], Годишњак града Београда LV (2008) 115-127.

Fotić A., “Non-Ottoman Documents in the Kâdîsʼ Courts (Môloviya, Medieval Charters): Examples from the Archive of the Hilandar Monastery (15th - 18th C.)“, Frontiers of Ottoman Studies: State, Province, and the West, vol. II, London – New York 2005, 63-73.

Фотић А., „Турски документи о Рустем-пашином вакуфу и „двоструком закупу“ (icāreteyn) у Београду“ [Ottoman documents on Rüstem Pashaʼs vakıf and double lease (icāreteyn) in Belgrade], Мешовита грађа (Miscellanea) XXXI (2010) 75-108.

Катић С., „Два извештаја о пословању рудника Мајданпек из 1566/67. и 1567/68. године“ [Two business reports about Majdanpek mine in 1566/67. and 1567/68.], Мешовита грађа (Miscellanea) XXVII (2006) 175-186.

Катић С., „Ковачницата на монети во Кратово за време владеењето на султанот Сулејман I Величествениот (1520-1566)“ [Kratovoʼs smithy during the reign of sultan Suleiman I the Magnificent (1520-1566)], Гласник  на Институтот за национална историја 54, 1-2 (2010) 67-80.

Катић С., „Нишка тврђава после пада Београда 1717. године“ [The fortress of Niš after fall of Belgrade in 1717], Историјски часопис XXXIX (1992) 119-136.

Катић С., „Обнављање рудника Нови Безистан у Трепчи 1664. године“ [Renewal of New Bezistan mine in Trepča in 1664], Мешовита грађа (Miscellanea) XXVII (2006) 235-244.

Катић С., „Обнова Београдске тврђаве 1565. године“ [Reconstruction of the Belgrade fortress in the year of 1565], Мешовита грађа (Miscellanea)  XXIX (2008) 55-63.

Катић С., „Обрачуни ковнице златника у Кучајни из 1562/3. и 1570/71. године“ [Accounts of the Kučajna gold coins mint dating from 1562/3 and 1570/71], Мешовита грађа (Miscellanea) XXXI (2010) 123-136.

Катић С., „Отварање рудника Самоков и Мајданпек 1691. године“, Мешовита грађа (Miscellanea) XXVII (2006) 245-252.

Катић С., „Попис прихода Београдске канцеларије из 1708. године“ [List of Belgrade Officeʼs state revenues in 1708.], Мешовита грађа (Miscellanea) XXIV (2005) 7-18.

Катић С., Рудник Мајданпек XVI-XVIII век, Османски документи о руднику Мајданпек [Ottoman documents on Majdanpek mine XVI-XVIII century], Мајданпек 2009.         

Катић С., „Закуп рудника и хасова Трепче 1585. године“ [Lease of the Trepča mine and hās in the year 1585], Мешовита грађа (Miscellanea) XXXI (2010) 109-122.

Катић С., „Заповест о производњи шалитре у Румелији 1521. године“ [The imperial order on saltpeter production in Rumelia in 1521], Мешовита грађа (Miscellanea) XXX (2009) 15-22.

Катић Т., Гарић-Петровић Г., "Османски Алтин (Алтун-или) 1477. године" [Ottoman Altin (Altun-ili) in 1477.], Мешовита грађа (Miscellanea) XXXIII (2012) 93-112.

Катић Т., „Приходи кадилука Призрен од трговине свилом, рудника Коришe и осталог (1525-1544 године)“ [“The Prizren kadilik’s incomes from silk trade, Koriša mine and other (for the years 1525-1544)”],  Мешовита грађа (Miscellanea) XXX (2009) 23-39.   

Катић Т., Амедоски Д., "Попис џелепа Пиротског кадилука из 1581. године"' [ Inventory of Pirot kaza's celeps from the year 1581.], Мешовита грађа (Miscellanea) XXXIII (2012) 143-170.

Катић Т., „Попис османске дворске апотеке из 1714. године” [Inventory of Ottoman palace drugstore in 1714], Мешовита грађа (Miscellanea) XXVII (2006) 253-271.   

Kaтич T., Амедоски Д., „Съкратен регистър на Пиротски кадилък от 1530 година“, [Icmal register of the Pirot kadilik in 1530.] Известия на държавните архиви 99 (2010) 158-200.   

Kатић Т., Гарић-Петровић Г., „Попис зеамета и тимара области Брвеник из 1477. године“, [Register of zeamets and timars in the Brvenik region from 1477.] Мешовита грађа (Miscellanea) XXXII (2011) 157-190.

Катић Т., „Вилајет Пастриц (Паштрик) 1452/53. године“, [Vilayet of Pastriç (Paštrik) in 1452/53.] Мешовита грађа (Miscellanea) XXXI (2010) 39-74.

Катић Т., „Дефтер овчарине и торовине кадилука Петруш из 1597/98. године“ [Sheep and flock tax register of the Petruš kaza dating from the year of 1597/98.], Мешовита грађа (Miscellanea) XXIX (2008) 63-71.

Маринковић М., „Нови извори о политици кнеза Милоша Обреновића према народним покретима  на границама Србије“ [New sources on Prince Milošʼs policy towards popular movements on Serbian borders], Историјски часопис XL-XLI (1995) 233-248.

Маринковић М., Радосављевић Н., „Три документа за историју хришћанских цркава у Босни и Херцеговини“ [Three documents for the history of the Christian churches in Bosnia and Herzegovina], Зборник Матице српске за историју 77-78 (2008) 93-100.

Šabanović H., Krajište Isa-bega Ishakovića - Zbirni katastarski popis iz 1455. godine, Sarajevo 1964.

Тричковић Р., „Катастарски попис Крајине и Кључа из 1471. године“, Мешовита грађа (Miscellanea) II (1973) 243-338 + факсимил

Тричковић Р., „Попис харача Крајине и Кључа за 1153. годину по Хиџри“, Мешовита грађа (Miscellanea) II (1973) 193-323 + факсимили.

Зиројевић О., „Кроз новобрдске махале 1664/65. године“, Мешовита грађа (Miscellanea) XX (1990) 7-14.

Зиројевић О., „Попис џизје београдске области из 1640/41. године“ [The register of cizye of the Belgrade region in 1640/41.], Историјски часопис XLIV (1998) 227-260.

Зиројевић О., „Три турска пописа у Софијском санџаку у XVI веку“, Историјски часопис XVIII (1971) 271-275.

Зиројевић О., „Вучитрнски и Призренски санџак у време владавине Сулејмана Величанственог“ [Les sandjaks de Vučitrn et Prizren à lʼépoque de Sulejman le Magnifique], Историјски часопис XIX (1972) 263-275.

 

Political history

 

Bojanić D., „Dve godine istorije bosanskog krajišta (1479. i 1480) – prema Ibn Kemalu“ [Deaux ans dʼhistoire de la marche de Bosnie – selon Ibn Kemal], Prilozi za orijentalnu filologiju XIV-XV (1969) 33-50.

Бојаниќ-Лукач Д., „Како Турците го презеле Скопје (1391)“ [La Conquête de Skopje par les Turcs (1391)], Зборник на Музеј на град Скопје 2-3 (1968) 5-18. Résumé.

Бојанић Д., „Нове вести о Скендер-бегу Црнојевићу“ [Nouvelles informations sur Skender beg Crnojević], Историјски часопис XXXVI (1989) 183-190.

Божић И., „Француски дневник о походу Мустафе II 1696. године“ [Une relation française sur la campagne de Mustapha II en 1696], Мешовита грађа (Miscellanea) I (1956) 177-204.   

Емеџен Ф., „Историја једне миграције с почетка XVI стољећа. Сремски изгнаници на Галипољу“ [The history of a migration from the beginning of the 16th century exiles from Srem in Gallipoli], Историјски часопис XLII-XLIII (1977) 237-253.

Фотић А., „Институција амана и примање подаништва у Османском царству“ [The institute of amān and the acceptance of submission in the Ottoman Empire: The example of monasteries in Srem 1693-1696], Историјски часопис LII (2005) 225-256.

Фотић А., „Мајка принца Џема – српска робиња у харему Мехмеда Освајача” [The mother of Prince Cem – Serbian slave in the harem of Mehmed the Conqueror], Пад Српске деспотовине 1459. године, Београд 2011, 321-329.

Ѓоргиев Д., Шемсудин Селаникли, Македонија -- историја на револуционерниот период, (превод од османо-турски јазик, со вовед и коментари), ИНИ, Скопје, 2011.

Hadžibegić H., „Odnos Crne Gore prema osmanskoj državi polovinom XVIII vijeka“ [Les relationes entre le Monténégro et lʼEmpire ottoman vers la moitié du XVIIIe siècle], Prilozi za orijentalnu filologiju III-IV (1953) 485-508.

Јаковљевић А., „Савремена историографија и тумачење настанка османске државе“ [Modern historiography and explanations of emergence of the Ottoman state], Историјски часопис LIII (2006) 333-358.

Катић С., „Нишка тврђава после пада Београда 1717. године“ [The fortress of Niš after fall of Belgrade in 1717], Историјски часопис XXXIX (1992) 119-136.

Катић С., „Потчињавање Црне Горе и Брда после битке у Острошком кланцу“, Историјски записи, Подгорица, LXXXI, 1-4/2008, 95-107.     

Катић С., „Стварање мартолоских одреда у копаоничким рудницима Плана, Заплана и Беласица“ [Creating of martolos units in the Kopaonik′s mines Plana, Zaplana and Belasica], Крушевачки зборник, 13 (2009), 73-77.

Катић С., „Турско утврђење Кучајна од оснивања 1552/53. до аустријског освајања 1718. године“ [The Turkish fortification of Kučajna from its establishment in 1552/53. to the Austrian conquest in 1718.], Историјски часопис XLVIII (2002) 137-146.

Katic T., „Serbia under the Ottoman rule“ in Serbien und Montenegro, Raum und Bevölkerung – Geschichte - Sprache und Literatur - Kultur - Politik - Gesellschaft - Wirtschaft - Recht. Österreichische Osthefte - Zeitschrift für Mittel-, Ost- und Südosteuropaforschung, 2006., 145-159.   

Катић Т., „Срби у Нишу после турског освајања 1690.” [The Serbs in Niš following the Turkish conquest in 1690.], Југословенски Историјски Часопис, 1-2 (1998), 49-64.   

Катић Т., „Тврђава Бихор у 15. и 16. веку“ [The Fortress of Bihor in the 15th and 16th centuries], Ђурђеви ступови и Будимљанска епархија, Беране-Београд 2011, 483-498.  

Katiç T., “Viyana Savaşı’ndan sonra Sırbistan (1683-1699)” TÜRKLER, 9. cilt, Ankara 2002, 765-772.                

Катић Т., Катић С., „Зимовање османске војске у Румелији 1686/87. године“, [Wintering of the Ottoman Army in Rumelia in 1686/87] Мешовита грађа (Miscellanea) XXXII (2011) 219-242.

Маринковић М., „Алекса Симић, капућехаја у Цариграду од 1842. до 1843. године“ [Aleksa Simić, émissaire à Constantinople en 1842-1843], Зборник Матице српске за историју 58 (1998) 145 -157.

Маринковић М., „Нови извори о политици кнеза Милоша Обреновића према народним покретима  на границама Србије“ [New sources on Prince Milošʼs policy towards popular movements on Serbian borders], Историјски часопис XL-XLI (1995) 233-248.

Маринковић М., „Србија прве половине XIX века у Историји чудноватих догађаја у Београду и Србији Рашида Београђанина и Мемоару Ибрахима Мансур-ефендије “ [Das Serbien der ersten Hälfte de XIX Jahrhunderts in der Geschichte der Wundersamen Ereignisse in Serbien von Rašid und den Memoiren von Ibrahim Mansur-Efendie], Зборник Матице српске за историју 61-62 (2000) 179 -186.

Маринковић М., „Тајни мемоар Александра Каратеодори-паше са Берлинског конгреса“ [The secret report of Alexander Karatheodori Pasha on the Congress of Berlin], Историјски часопис LVIII (2009) 249-260.

Стојаковић М., „О паду Поречја под турску власт“ [Sur la chute de Porečje sous la domination turque], Историјски часопис XXIX-XXX (1983) 143-152.

Trako S., „Bitka na Kosovu 1389. godine u Istoriji Idrisa Bitlisija“ [The battle of Kosovo 1389 in the History of Idris Bitlisi], Prilozi za orijentalnu filologiju XIV-XV (1969) 329-351.

Тричковић Р., „Списак мухафиза Београда од 1690. до 1789. године“ [Les liste des mouhafiz de Belgrade de 1690 à 1789], Историјски часопис XVIII (1971) 297-328.

Воје И., „Проблематика турских провала у словеначке земље и организација одбране у XV и XVI веку “ [Problematique des invasions turques dans les pays slaves et organisation de la defense au XV et XVI siecle], Историјски часопис XXV-XXVI (1979) 117-131.

Зиројевић О., „Један век турске владавине у Сланкамену (1521-1621)“ [Un siècle de règne turc à Slankamen], Историјски часопис  XIV-XV (1965) 29-54.

 

Socio-economic history

Амедоски Д., „Демографске промене у нахији Бован као пример депопулације Румелије у 16. веку“ [Demographic changes in Bovan nahiye as an example of depopulation of Rumelia in the 16th century], Историјски часопис LIX (2010) 225-242.

Амедоски Д., „Лесковачки вакуфи у периоду од османског освајања до краја XVI века“ [Leskovac vakufs during the Ottoman conquest until the end of the 16th century], Историјски часопис LVII (2008) 137-150.

Амедоски Д., „Оријенталне грађевине Крушевца од османског освајања до краја XVI века“ [Oriental structures in Kruševac from the Ottoman conquest to the end of the 16th century], Историјски часопис LV (2007) 157-169.

Амедоски Д., „Закуп риболова дунавске моруне у XVI веку“, Мешовита грађа (Miscellanea) XXVII (2006) 273-281.

Амедоски Д., „Земун и земунска нахија у XVI веку“, Историјски часопис LII (2005) 195-224.

Amedoski D., „Women Vaqfs in the Sixteenth-century Sanjak of Kruševac (Alaca Hisâr)“, Balcanica 40 (2009) 43-55.

Барјактаревић Ф., „Како су Турци звали Београд?“ [Comment les Turcs appelaient-ils Beograd?], Историјски часопис III (1952) 209-225.

Беговић М., „Извори турског права од XIV до XIX века“ [Sources du droit turc du XIV au XIX siècle], Историјски часопис XVI-XVII (1970) 45-54.

Беговић М., „О адетима (правним обичајима“ [About legal customs], Историјски часопис V (1955) 189-192.

Беговић М., „Породични вакуфи“ [Les waqf de famille], Историјски часопис IX-X (1960) 191-197.

Беговић М., „Трагови нашег средњевековног кривичног права у турским законским споменицима“ [Les éléments de notre droit pénal médiéval dans la législation ottomane], Историјски часопис VI (1956) 1-11.

Беговић М., „Трагови нашег средњовековног права у турским правним споменицима“ [Les traces de notre droit médiéval dans les anciens monuments juridiques turques], Историјски часопис III (1952) 67-84.

Бојанић Д., „Власи у северној Србији и њихови први кануни“ [Les Valaques en Serbie du nord et leurs premiers canons juridiques“], Историјски часопис XVIII (1971) 255-269.

Бојанић Д., „О новобрдској госпоштини“ [Au sujet de lʼimpôt seigneurial sur le vin „gospodština“], Историјски часопис XXIX-XXX (1983) 117-127.

Бојанић Д., „О српској баштини и соћу у турским законима“, Историјски часопис XX (1973) 157-180.

Бојанић Д., „Пожаревац у XVI веку и Бали-бег Јахјапашић“ [Passarowitz (Požarevac) au XVI siècle et Bali Bey, fils de Yahya Pacha], Историјски часопис XXXII (1985) 49-77.

Бојанић Д., „Шта значе подаци о сјеничким Власима у попису из 1455. године“ [Ce que signifient les données sur les Valaques de Sjenica dans le registre de lʼannée 1455], Историјски часопис XXXIV (1987) 97-112.

Божић И., „Француски дневник о походу Мустафе II 1696. године“ [Une relation française sur la campagne de Mustapha II en 1696], Мешовита грађа (Miscellanea) I (1956) 177-204.   

Цветкова Б., „Насеља и демографске промене у Трновској области од XV до XVII века“[Sur les agglomération et les changements démographique dans la région de Trnovo au XV-XVII siècle], Историјски часопис  XIV-XV (1965) 56-92.

Џамбазовски К., „Снабдевање цариградске пијаце средином XIX века ситном стоком из Кнежевине Србије“ [Aprovisionnement du marche de Constantinople (Istanbul) au milieu du XIX siecle avec le petit betail de la Principaute de Serbie], Историјски часопис XXIX-XXX (1983) 315-325.

Ђурђев Б., „О кнезовима под турском управом“ [Les knez sous le règne turc], Историјски  часопис I (1949) 132-166. 

Fotic A., “Despina Mara Branković and Chilandar: Between the Desired and the Possible” [Деспина Мара Бранковић и Хиландар: Између жеља и могућности], Осам векова Хиландара. Историја, духовни живот, књижевност, уметност и архитектура, Београд 2000, 93-100.

Fotić A., “Belgrade: A Muslim and Non-Muslim Cultural Centre (Sixteenth-Seventeenth Centuries) “ in Provincial Elites in the Ottoman Empire, Rethymno 2005, 51-75.

Fotić A., „Kassandra in the Ottoman documents from Hilandar Monastery (Mount Athos) in the Sixteenth and Seventeenth Centuries“, Balcanica XL (2010) 57-73.

Fotić A., “Le Pyrgos de Kabalaréos, alias Pyrgos du Roi Milutin”, Revue des Études Byzantines 60 (2002) 209-213.

Фотић А., „Османска поморска картографија и Света Гора (XVI-XVIII век)“ [Ottoman maritime cartography and Mount Athos (16th – 18th C.)], Седма казивања о Светој Гори, 2011, 101-132.

Fotić A., “The Introduction of Coffee and Tobacco to the Mid-West Balkans”, Acta Orientalia Academiae Scientiarum Hungaricae 64 (2011) 89-100.

Fotić A., “The Metochion of the Chilandar Monastery in Salonica (Sixteenth – Seventeenth Centuries)”, The Ottoman Empire, The Balkans, The Greek Lands: Toward a Social and Economic History, Istanbul 2007, 109

Fotic A., “The Official Explanation for the Confiscation and Sale of Monasteries (Churches) and their estates” Turcica XXVI (1994) 34-54.

Фотић А., „Рустем-пашин вакуф у Београду (icāreteyn)“ [Wakouf de Roustem-Pacha à Belgrade (icāreteyn)],  Историјски часопис XXXVIII (1991) 233-241.

Фотић А., „Светогорски метоси у доба прве турске власти 1383-1403 (питање опште конфискације)“ [Athonite metochia during the first period of turkish rule 1383-1403 (the issue of general confiscation)], Зборник радова Византолошког института XXXVII (1998) 213-219.

Fotić A., “Yahyapaşa-oğlu Mehmed Pashaʼs Evkaf in Belgrade“, Acta Orientalia Academiae Scientiarum Hungaricae 54-4 (2001) 437-452.

Fotić A., “Xenophontos in the Ottoman Documents of Chilandar (16th-17th C.)” [Ксенофонт у османским документима манастира Хиландара (16-17. век)], Хиландарски зборник 12 (2008) 197 -213.

Fotic A., “Concealed Donation or a Sale: The Acquisition of Christian Monastic Property in Ottoman Empire (XV-XVII C.) “, XIV. Türk Tarih Kongresi, Ankara: 9-13 Eylül 2002, II. Cilt – I. Kısım, Ankara (2005) 721-727.

Gorgiev D., „Osmanlı Mirası Makedon Torbеşleri: Bazı tarihi ikilemler ve çağdaş uyuşmazlıklar üzerine”, Balkan Milletleri Arasında Etkileşim, Istanbul, 2009, 301–307.

Ѓоргиев Д., „Османлиското наследство во Република Македонија: предност или хендикеп?” Slavia Meridionalis XI (2011) 191-204.

Ѓоргиев Д., „Мухаџир махала у Скопљу крајем 19. века“ [Muhadzir mahala in Skopje in the late 19th century ], Просторно планирање у Југоисточној Европи (до другог светског рата), Београд, 2011, 493-507.

Gorgiev D., “Religious and ethnic structure of the population in the area of Macedonian - Albanian border in the XV and XVI century”, Türk Tarih Kurumu, 4. Cilt - 3. Kısım, Osmanlı tarihi - c, Ankara, 2010, 1639 - 1646.

Gorgiev D., “Siedlungsverhältnisse im makedonisch-albanischen Grenzgebiet im 15. und 16. Jahrhundert (nach osmanischen Quellen)”, Südost – Forschungen  65/66 (2008) 117-136.

Hadžibegić H., „Džizja ili harač“ [Le cizya ou harac], Prilozi za orijentalnu filologiju III-IV (1953) 55-135.

Hadžibegić H., „Džizja ili harač - nastavak“ [“Džizja” ou la contribution le “harač”], Prilozi za orijentalnu filologiju V (1955) 43-135.

Hadžibegić H. „Porez na sitnu stoku i korišćenje ispaša“ [Impôt sur le menu bétail et les pasturages], Prilozi za orijentalnu filologiju VIII-IX (1959) 63-109.

Inaldžik H., “Od Stefana Dušana do Osmanskog carstva. Hrišćanske spahije u Rumeliji u XV vijeku i njihovo porijeklo” [De Stephane Douchane jusquʼa lʼEmpire ottoman], Prilozi za orijentalnu filologiju III-IV (1953) 23-54.

Јаковљевић А., „Село Дубница у нахији Сенице: Насеље, становништво и обичај прославе Петровдана почетком 17. века“ [The village of Dubnica in the nahiye of Senice: Setllement, population and custom of celebrating St. Peterʼs day in the beginning of the 17th century], Историјски часопис LX (2011) 213-229.

Katić S., Ilić I. and Živković D., „Copper Production in Majdanpek in Sixties and Seventies of the 16th century“, Journal of Minning and Metallurgy, vol. 45 -2 b (2009) 213-219.    

Катић С., „Потрошни материјали у османском рударству и металургији“ [Auxiliary materials used in mining and metallurgy of the Ottoman Empire], Историјски часопис  LVIII (2009), 197-207.

Катић С., „Производња бакра у Мајданпеку шездесетих и седамдесетих година 16. века“, Историјски часопис LVII (2008) 123-136. 

Катић С., „Рудник под османском влашћу у XV и XVI веку [Rudnik under the Ottoman rule in the 15th and 16th centuries], Историјски часопис LV (2007) 133-155.

Катић С., Катић Т., „Рудник Жежна и рударство Рогозне и Подбуковика у 16. веку“, [The Žežna mine and mining of  Rogozna and Podbukovik in the XVI century] Историјски  часопис LIX (2010) 197-224.   

Катић С., „Улога Јевреја у отварању и развоју рудника Кучајна и Мајданпек у другој половини XVI века“ [The Role of Jews in the opening and development of Kučajna and Majdanpek mines in the second half of the 16th century], Годишњак за друштвену историју VIII, 1-2 (2001) 7-17.

Katić Т., “Garde na Dunavu od XVI do XX veka” [Garde on the Danube from the 16th do the 20th century], Jugoslovenski Istorijski Časopis, 1-2 (2001) 47-52.     

Катић Т., „Муслиманске задужбине у Пироту од XIV до XVI века“ [Muslim pious endowments in Pirot from XIV to XVI century], Пиротски зборник 32-33 (2007/2008) 55-62.       

Катић Т., „Сироте кудељнице“ и баштинице: два типа хришћанских удовичких домаћинстава у Османском царству – на примеру Призренског санџака у 16. веку [„Indigent hemp-spinners“ and baština-owners: Two types of the Christian widow's households in the Ottoman Empire – through the example of Prizren sancak in the XVI century], Историјски часопис LVIII (2009) 209-229.  

Катић Т., „Сувоземни пут од Београда до Видина – према дневнику похода Мустафа-паше Ћуприлића 1690. године” [Land road from Belgrade to Vidin according to diary of Mustafa Pasha Köprülü military campaign], Историјски часопис, XLVII (2002) 103-115.  

Маринковић М., „Капетан Миша Анастасијевић и турски бродари“, Зборник Матице српске за историју 52 (1996) 117 -124.

Matkovski A., „Prilog pitanju devširme“ [A contribution to the problem of devshirme], Prilozi za orijentalnu filologiju XIV-XV (1969) 273-308.

Mujić M., “Položaj Cigana u jugoslovenskim zemljama pod osmanskom vlašću” [Lʼétat social des tziganes dans les pays yougoslaves sous la domination ottomane], Prilozi za orijentalnu filologiju III-IV (1953) 137-193.

Popovska Korobar V., Gorgiev D., “Icons from the Museum of Macedonia with ottoman prayer inscriptions” [Иконе са османлиским молитвеним записима из музеја Македоније], Историjски часопис LX (2011) 247-269.

Соколоски М., „Исламизација у Македонији у XV и XVI веку“ [Islamisation en Macedoine aux XV et XVI siecles], Историјски часопис XXII (1975) 75-89.

Sućeska A., „Promjene u sistemu izvanrednog oporezivanja u Turskoj u XVII vijeku i pojava nameta tekālif-i şākka“ [Veränderungen im ausserordentlichen Besteuerungssystem der Türkey im XVII Jh. und die neue Steuer Tekālif-i şākka], Prilozi za orijentalnu filologiju X-XI (1961) 75-112.

Тричковић Р., „Галипољски Срби и Јагодина“ [Les Serbes de Gallipoli et la Jagodina], Историјски часопис XXIX-XXX (1983) 129-142.

Тричковић Р., „О постанку и пореклу имена Карановац“ [De la naissance et lʼorigine du nom Karanovac], Историјски часопис XVI-XVII (1970) 255-260.

Тричковић Р., „Поклон“, Историјски часопис XXXV (1988) 55-74.

Зиројевић О., „Белешке Евлије Челебије о насељима на путу од Београда до Будима у светлу савремених извора“ [Notes dʼEvliya Çelebi sur les localités sur son chemin de Beograd à Bude à lumière des sources contemporaines], Историјски часопис XXIV (1977) 161-175.

Зиројевић О., „Један век турске владавине у Сланкамену (1521-1621)“ [Un siècle de règne turc à Slankamen], Историјски часопис  XIV-XV (1965) 29-54.

Зиројевић О., „Мрежа турских путева (копнених и водених) на подручју данашње Војводине и Славоније“ [Reseau des voies turques (sur terre et sur mer) et le trafic sur le territoire de la Vojvodina actuelle et la Slavonie], Историјски часопис XXXIV (1987) 119-129.

Зиројевић О., „Око имена Хамза“ [Autour du nom Hamza], Историјски часопис XXIX-XXX (1983) 153-157.

Зиројевић О., „Око имена Шехиркеј (тур. Şehirköy), Историјски часопис XXVII (1980) 233-236.

Зиројевић О., „Питање гета у јужнословенским османским градовима“ [The ghetto issue in the South-slav Ottoman towns], Историјски часопис XXXIX (1992) 79-86.

Зиројевић О., „Питање исламизације Јевреја“ [The question of islamization of Jews], Историјски часопис XLII-XLIII (1977) 49-61.

Здравева М., „Радовиш и околина кроз историјске изворе у време турске владавине“ [Radoviš and its surroundings in historical sources during turkish rule], Историјски часопис XLIV (1998) 261-271.

 

Turkish language and literature

Маринковић М., „Српски језик у Османском царству – пример четворојезичног уџбеника за учење страних језика из библиотеке султана Махмуда I“, Славистика XIV (2010) 280-298.

 

Bibliographies

Bibliografija radova dr Hazima Šabanovića (B.Nurudinović), Prilozi za orijentalnu filologiju XXII-XXIII (1976) 11-32.

Bibliografija radova Gliše Elezovića (B. Nurudinović), Prilozi za orijentalnu filologiju XIV-XV (1969) 425-441.

Nurudinović B., Bibliografija jugoslovenske orijentalistike 1918-45 [Bibliography of Yugoslav Oriental Studies 1918-1945.], Sarajevo 1986.

Nurudinović B., Bibliografija jugoslovenske orijentalistike 1945-60 [Bibliography of Yugoslav Orientalistics 1945-1960], Sarajevo 1968.

Nurudinović B., „Bibliografija jugoslovenske orijentalistike 1961-62“ Prilozi za orijentalnu filologiju XVIII-XIX (1973) 441-523.

Nurudinović B., Bibliografija jugoslovenske orijentalistike 1961-65 [Bibliography of Yugoslav Oriental Studies], Sarajevo 1981

Nurudinović B.," Pregled izdanja Orijentalnog instituta sa bibliografijom radova u njima“, Prilozi za orijentalnu filologiju XXV (1976) 57-111.